У Галерији Б2 отворена је изложба под називом „Продавница празнина, Јусуф Хаџифејзовић”, која ће трајати до краја септембра. Уметник је на отварању извео свој перформанс продаје уметничких предмета под слоганом „Честитам, од сада си богатији за ову празнину”.
Данијела Пурешевић у тексту каталога пише: „Укрштајући језик уметности и, с друге стране, економије и тржишта, Хаџифејзовић већ више од једне деценије, на јединствен начин, говори о празнини и испразности савременог потрошачког света, али и о многим другим цивилизацијским аспектима… Појам horror vacui (страх од празног простора), који је увео Аристотел, тврдећи како се ’природа гнуша празног простора’, а који постаје важна одредница у ликовној уметности, заправо јесте и одређење које вековима обележава читаву, тзв. западну цивилизацију – пренатрпавање, неумереност, грабежљивост, хиперконзумеризам. С друге стране, тзв. источни свет празнину схвата на сасвим другачији начин. Сетимо се и да се у суфизму указује како се једино кроз празнину може пронаћи пут, да је празнина необјашњиви божански елеменат, ког ни на који начин није могуће контролисати, а ког људска бића не могу докучити, иако су свесна њеног постојања. Јусуф ствара властити наратив о празнини, обједињујући разнородна схватања, она која су својствена контемплативном Истоку, али и прагматичном Западу.”
Јусуф Хаџифејзовић (Пријепољe, 1956) последњих година живи и ствара у Сарајеву. Познат је као перформанс уметник. У Сарајеву је завршио Средњу школу примјењених умјетности, дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду, а постдипломске студије завршио је у Диселдорфу на Државној академији уметности, у класи професора Клауса Ринкеа. Оснивач је пројекта „Југословенска документа” и један од оснивача колекције „Ars Aevi”. Као кустос галерије савремене уметности „Charlama Depot” 2009. године је уприличио „SubDokumenta” у просторима привредног града Скендерија, где и данас води галерију и Центар културних активности „CKA Charlama”. Излагао је широм света од Берлина до Јужне Кореје. Неколико пута је учествовао на Бијеналу у Венецији, а за свој рад каже: „Сретан сам када мој рад досегне моменат да ништа не казује или нема ништа за рећи. Тада сам сигуран да сам на правом путу. Тада сам задовољан постигнутим.”
