ПАРИЗ – Француски посланици су у уторак изгласали закон о „модернизацији” кривичног процеса који садржи одредбу којом се службама за спровођење закона допушта да „без знања или сагласности власника” надзиру и прислушкују камере, микрофоне, телефоне и друге уређаје повезане на интернет.
Ова мера је ограничена на осумњичене за тероризам, организовани криминал и друге незаконите радње за које је запрећена казна од пет или више година затвора.
По закону полицијски надзор осумњиченог преко телефона и других уређаја могао би да траје и до шест месеци.
Одређене професије, као што су новинари, адвокати и посланици, били би изузети.
Министар правосуђа Ерик Дипон-Морети је предложио лов на осумњичене уз помоћ високе технологије, уместо уобичајеног полицијског надзора, „озвучавања” возила и куће осумњиченог, за које сматра да више нису одрживи методи, све опаснији за истражитеље.
Поред ограничења шпијунирања на осумњичене за кривична дела кажњива с бар пет година затвора, закон садржи и друга ограничења.
Циљ прислушкивања уређаја мора бити лоцирање некога само у реалном времену, а истражни судија у предмету мора дати дозволу за то.
Уз то не само да ће се шпијунирањем уређаја пратити где је осумњичени, већ ће истражитељи моћи да даљински активирају камеру и микрофон његовог мобилног телефона и другог уређаја.
Критичари тврде да та пракса неизбежно води до злоупотребе овлашћења француске полиције која је и раније оптуживана за злоупотребу овлашћења, бруталност и расизам.
Представница Амнести Интернешнл Катиа Ру рекла је за АП да „употреба технологије за надзор не може бити системски одговор на безбедносна питања” и да се не смеју кршити људска права, макар се радило о онима који су само осумњичени за одређена кривична дела.
