Фискални савет поздравио је данас праксу која се већ неколико година усталила која подразумева да се буџет за наредну календарску годину Скупштини предлаже на расправу и усвајање истовремено са завршним рачуном за последњу завршену календарску годину и оценио да Завршни рачун за 2023. доноси нека нова сазнања која раније нису била доступна.
Како је наведено у Анализи Предлога закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2023. годину, то је добар начин за остваривање континуитета у транспарентном и предвидљивом планирању и реализацији јавних прихода и расхода, који доприноси прецизнијем сагледавању различитих елемената фискалне политике коју влада води.
„У техничком смислу, Завршни рачун за 2023. доноси нека нова сазнања која раније нису била доступна, иако фискални резултат остаје готово непромењен у односу на ниво о којем је Министарство финансија у реалном времену извештавало. Та нова сазнања тичу се, првенствено, исказивања детаљније структуре наплаћених прихода и утрошених јавних средстава (по програмима и програмским активностима за сваког буџетског корисника) која у себи садржи и реализацију сопствених прихода и расхода индиректних буџетских корисника – о чему се не извештава у редовним месечним табелама које објављује Министарство финансија”, навео је Фискални савет.
Како је наведено, завршни рачун доноси образложење предлагача (владе) за одступања стварне реализације расхода у односу на буџетски план, приказује детаљан извештај о употреби текуће буџетске резерве која садржи и финансијске ефекте поверљивих решења и износи одређене показатеље који би требало да омогуће праћење учинака буџетских програма који су се током године реализовали. Све то су, заправо, информације које раније нису могле да буду познате, што овај акт чини неизоставним делом буџетског процеса и врло важним алатом за стицање прецизнијег увида у јавне финансије Србије, преноси Танјуг.
Фискални савет је навео да постоји неколико аспеката у оквиру којих види простор за суштинска (и техничка) унапређења која би додатно расветлила важна питања која у постојећим околностима остају недовољно разјашњена.
„Наша је оцена да Предложени завршни рачун за 2023, с једне стране, доноси додатне (и аналитички) важне информације о карактеристикама фискалне политике која је у тој години вођена. Ту, осим елемената које смо већ поменули, издвајамо финансијске извештаје (билансе) републичког нивоа власти и низ допунских табела из којих се могу видети приходи и расходи поприлично детаљног нивоа дезагрегације. Такође, исказују се и приходи из консолидованих извештаја индиректних буџетских корисника који се иначе нису пратили у реалном времену, заједно са расходима који су се финансирали из тих извора (односило се, махом, на основне и средње школе, као и установе вишег и универзитетског образовања)”, наводи Фискални савет.
Такође да је се притом и детаљан извештај о примљеним донацијама и кредитима, извештај о гаранцијама датим у току 2023. године и слично, који могу да буду од велике користи. Фискални савет указује да, са друге стране, постоје и неки важни аспекти Завршног рачуна који још увек нису развијени до потребног нивоа. Реч је о извештавању о одступањима реализованих расхода у односу на план, извештавању о употреби текуће буџетске резерве и мерењу и извештавању о учинцима буџетских програма.
Како је наведено, пропусти у планирању јавних расхода, посматрано у маси, сведени су на прихватљив обим. У документу се наводи да још увек нема транспарентног приказивања нето буџетских позајмица, са којих је исплаћивана подршка предузећима у енергетском сектору. Енергетска предузећа у власништву државе добила су скоро 50 милијарди динара у 2023. години, без да је то завршни рачун приказао, наводи Фискални савет.
Текућа буџетска резерва у 2023. остала је у оквиру законског лимита од четири одсто прихода Републике, наводи се између осталог у документу Фискалног савета.
