На једном од смедеревских најстаријих шумовитих имања, са сачуваном старом кафаном, идејни творац и селектор управо одржаног шестог „Дунав филм феста” Игор Станковић насмејано и домаћински угостио је и београдске новинаре које је позвао на пројекције. У разговору за домаћом трпезом, млади директор МТС дворане, познат одраније као директор и обновитељ Фестивала ауторског филма и оснивач „Кидс феста”, за „Магазин” каже: „По професији сам шармер”.
„Шалу на страну, иако је ово шести ’Дунав филм фест’, на почетку смо и још се ослањамо на шарм. Реч је о јединственом фестивалу, пресеку филмских остварења земаља кроз које протиче највећа европска река Дунав, најчешће из градова који су на њој. У Смедерево су стигли филмови из Немачке и Аустрије, из Словеније и Хрватске, али и гости који прате филм из Украјине и других земаља”, прича.
У селекцији филмова, каже, првенствени критеријум је да приказују филмско стваралаштво Подунавља. „Међутим, немогуће је да на фестивалу учествују ствараоци из свих 14 земаља на Дунаву када немамо где да их сместимо. Смедерево још нема хотел, а иако огроман град, ни довољно соба и апартмана за туристички смештај. С друге стране, да немамо огромну подршку Града Смедерева, фестивал не би опстао”, додаје Станковић.
Зато се нада да ће окупљања филмаџија с Дунава успети да пошаљу преко екрана видљиву поруку из Малог града Смедеревске тврђаве. „А она гласи да градови на највећем европском речном току треба да постану свесни своје предности, да се повежу, као и државе у којима су, са циљем да се унапреде. Очекујем да ће и Смедерево са растом овог фестивала поново постати популарна престоница културе. Не заборавимо да је фестивал ’Смедеревска јесен’ један од најстаријих у Србији”, подсећа.
Фестивал је, додаје, изабрао Смедерево као један од српских најстаријих градова, с великим процватом и у време Обреновића, о чему сведочи и вила ове династије с виноградима, којом су гости фестивала одушевљени. Осим што је познат по железари и ’смедеревки’ као врсти грожђа и вина, овај град био је и остаће једна од најважнијих културних тачака нашег наслеђа, истиче Игор. Са њим се слаже заменица градоначелника Марија Марковић Ставрић, која сматра да је овај фестивал прилика да се кроз кино-око Смедерево прикаже као „позорница за догађаје високог калибра”, рекла нам је на мосту пред капијом тврђаве.

Смедеревску тврђаву, да подсетимо, на углу Језаве у Дунав подигао је деспот Ђурађ Бранковић у 15. веку због одбране од турских освајача. Подигнута је за само две године, натчовечанским напором израбљиваног народа, градитеља који су умирали од изнемоглости, кривећи, по предању, деспотицу коју су зато и назвали проклетом Јерином.
Као већина тврђава на Дунаву има Мали и Велики град, а прате их 25 високих кула. Утврђење има облик троугла и представља бисер средњовековне архитектуре. Пад Смедеревске тврђаве 1459. године пред освајачима означио је пад српске средњовековне државе. Тврђава је, ипак, опстала кроз векове упркос многим разарањима, од којих је највеће било у Другом светском рату, када је у експлозији муниције смештене унутар ње уништен највећи део Великог града. Међу 2.500 погинулих је био и цео ансамбл глумаца из новосадског Српског народног позоришта.

Реконструкција Великог града је у току, док је Мали град у ком је одржан фестивал отворен после поправки за многе културне догађаје.
На фестивалу, који је отворен гламурозно уз филмску музику и филмом „Момак и девојке Ивице Видановића”, на пет места приказано је 35 филмских остварења.