Средовечне особе које су физички активне имају значајно мање шансе да доживе мождани удар, показује нова студија која је недавно представљена на конгресу Европског кардиолошког друштва у Амстердаму. У истраживању је учествовало 15.000 особа од којих је затражено да одраде тренинг на траци за трчање како би се утврдила њихова физичка способност, након чега су праћени током средњих деценија, пише лондонски „Тајмс”, а преноси Танјуг. Учесници су у просеку имали 55 година и били су подељени у три групе на основу резултата тренинга. Откривено је да је физички најспособнија група имала осам одсто мању шансу да развије поремећај срчаног ритма, такозвану атријалну фибрилацију, и 12 одсто мању шансу да доживи мождани удар током деценије у којој је праћена, у поређењу са другом групом. Истовремено, била је 14 одсто мања вероватноћа да ће се суочити са штетним кардиоваскуларним проблемима, укључујући срчани удар.
– Редовна физичка активност може помоћи у смањењу упале и побољшању функција срца, што може да спречи развој атријалне фибрилације – рекао је водећи аутор студије професор др Ших Хсјен Сунг.
И стручњаци у Србији сматрају да су резултати студије веома корисни.
Мр сц. мед. др Дејан Муњиза, кардиолог Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава”, каже да је студија део савременог концепта медицине засноване на доказима. Он истиче да је деценијама познато да је један од основних начина лечења шећерне болести адекватна исхрана и физичка активност и да око половине болесника, нарочито када се крене у раним фазама болести, могу имати потпуно адекватну гликорегулацију само на овај начин, то јест без лекова и других облика фармакотерапије.
– Такође, неслана исхрана и физичка активност која је примерена, дозирана и адекватно спровођена без интензивних напрезања доводи до ширења крвних судова и на тај начин утиче на редукцију вредности крвног притиска. У најгорем случају ово је механизам којим се може значајно смањити примена лекова код хипертоничара. А у неким случајевима и може бити довољан за адекватну регулацију вредности крвног притиска који према свим савременим стандардима у мировању треба да буде оптимално испод 120/80 ммХг код здравих испитаника или код оних оболелих који из неких специфичних патолошких стања не захтевају нешто више вредности крвног притиска – наглашава др Муњиза.
Уредан начин живота, дакле и физичка активност која је примерена доби и здравственом стању испитаника или болесника утиче на метаболизам, а самим тим и на регулацију липидног профила односно нивоа масноћа у крви па доприноси здрављу целог организма. То је битно, каже наш саговорник, јер се путем крви масноћа дистрибуира у све делове тела па тако и у сам зид крвног суда. Отуда је и ово, поред дијабетеса и хипертензије, један од основних и на срећу измењивих фактора ризика атеросклерозе односно дегенеративно-запаљењског процеса зида свих крвних судова, који доминантно „напада” крвне судове који хране срчани мишић (коронарна циркулација), мозак (церебрална циркулација) и врло често саму аорту (највећи магистрални артеријски крвни суд) као и крвне судове доњих екстремитета доводећи до ангине пекторис и инфаркта миокрада на срцу са свим својим последицама, али и до можданог удара, анеуризме аорте са ризиком од „пуцања” и болова у листовима при ходу.
– Гојазност сама по себи поспешује како хипертензију тако и хипелпидемију и шећерну болест, а о значају физичке активности у редукцији телесне тежине је у савременим условима сувишно говорити јер је потпуно јасно да је већа потрошња калорија од уноса најбољи пут за постизање циља. Физичком активношћу подстичемо потрошњу калорија па разне дијете, које треба да буду стручно контролисане и вођене, могу бити много ефективније уз адекватну активност, а и постигнути резултат је боље одржив на дуге стазе. Ова студија је, дакле, практично „математичка” потврда оног што се искуствено већ зна и покушај квантификације како активност и у којој мери утиче на редукцију ког фактора ризика, на који начин и колико доприноси здрављу сваког појединца а тиме и друштва у целини – појашњава др Муњиза.
С друге стране, професор др Сања Мазић, шеф Катедре за спортску медицину и Катедре за медицинску физиологију, подсећа да је у 2019. години мождани удар био други водећи узрок смртности на глобалном нивоу са 11 одсто смртних случајева. Према подацима Центра за контролу и превенцију болести у САД, више од 795.000 људи у Америци сваке године има мождани удар, а код око 610.000 у питању је први мождани удар.
– Ризик од можданог удара се удвостручује на сваких 10 година после 55 године. Међутим, мождани удари се могу јавити у било ком узрасту. Подаци научне студије из 2013. године наводе да се отприлике 15 одсто свих исхемијских можданих удара дешава код младих одраслих и адолесцената. Научно је доказано да физичка активност и вежбање имају значајну улогу у превенцији можданог удара. Такође, имају значајно место и током рехабилитације од последица можданог удара. Најчешћи фактори ризика за појаву можданог удара су хипертензија, пушење, висок холестерол, гојазност, дијабетес, повреда главе или врата, срчане аритмије, стрес. Скоро сви набројани фактори ризика могу да се модификују придржавањем здравих животних стилова. Један од њих је и редовна физичка активност, која заједно са здравом исхраном може смањити факторе ризика као што су хипертензија, висок холестерол, гојазност и дијабетес –подсећа др Мазић.
Процењује се да модификација фактора ризика као што су смањење телесне масе, здрава исхрана, редовна физичка активност, престанак пушења и ограничење конзумирања алкохола смањују ризик од можданог удара за 50 или више одсто. И оно што је битно на шта подсећа наша саговорница – општа препорука је за одрасле да имају 150 минута физичке активности недељно (два сата и 30 минута), умереног интензитета, као што је шетња.
