Укупан број кривичних пријава поднетих према малолетним учиниоцима кривичних дела у прошлој години мањи је за четири одсто у односу на претходну и износи 2.410. Број поднетих предлога већу за изрицање кривичних санкција је 1.618, што представља смањење за седам процената, док је број малолетника којима су изречене кривичне казне такође смањен и износи 1.213, што је 12 одсто мање него 2021.
У Републици Србији, у прошлој годино је за 82.958 пунолетних учинилаца кривичних дела завршен поступак по кривичној пријави, што је за три одсто више у односу на 2021. Правоснажно је осуђено 26.200 пунолетних особа, што је за пет процената мање у односу на претходну. У години за нама, најбројнија кривична дела за која су правоснажно осуђени пунолетни грађани су дела против имовине (24,3 одсто), брака и породице (12,8) и здравља људи (20,1). На доживотни затвор правоснажно је осуђена једна особа. Казна затвора чини 27,5 процената свих изречених санкција, а условна казна скоро половину – 45,5 одсто.
Ово су подаци које је јуче објавио Републички завод за статистику у истраживању које се односи на правосуђе.
У 2022. години, према малолетним учиниоцима кривичних дела примењени су васпитни налози – јавни тужилац за малолетнике је у 183 случаја применио васпитни налог, а у 76 то је учинио судија за малолетнике. У истој години, за четири малолетника је изречена казна малолетничког затвора, што је 0,3 одсто.
Током 2022, против малолетника је поднето 360 кривичних пријава због кривичних дела са елементима насиља, у шта се убрајају убиства, наношење тешких и лакших повреда и учествовања у тучи. Три малолетне особе пријављене су због убиства, од којих је једна из региона Војводине, а две из јужне и источне Србије.
Због силовања, кривичне пријаве поднете су против осморице осумњичених који имају мање од 18 година, док их је у том узрасту троје пријављено за обљубу над немоћном особом, а четворо за обљубу са дететом. Недозвољене полне радње пријавило је 12 жртава малолетних насилника, полно узнемиравање пет, док се због приказивања порнографског материјала и искоришћавања малолетне особе за проституцију терети девет малолетника. За насиље у породици осумњичен је 91 малолетник.
Имовински деликти и даље су најбројнија кривична дела која чине млади испод границе пунолетства, а највише је крађа којих је, према статистичким подацима, забележно 772. Малолетници су знатно ређе чинили разбојништва којих је пријављено 38, утаје – 22 и преваре – 16. Због неовлашћеног коришћења туђег возила током 2022. године, одговараће 73 малолетника, а због уништења или оштећења туђих ствари њих 177.
Знатан је и број кривичних пријава против здравља људи у шта се убрајају кривична дела у вези са прометом наркотика. Поднето је 178 кривичних пријава због трговине дрогом. За насилничко понашање у истом периоду кривичне пријаве написане су против 232 малолетника, а за кршење јавног реда и мира против њих 250.
Када је реч о пунолетним починиоцима кривичних дела, статистика бележи да је у прошлој години поднето 107 кривичних пријава за убиство, 94 за тешко убиство, а више од две хиљаде за лаке и тешке повреде. Због злостављања и мучења пријављене су 403 особе, за прогањање 422, а за угрожавање сигурности 2.649.
Због силовања је поднето 58 кривичних пријава, за обљубу са немоћном особом 14, а за обљубу са дететом 31. Насиље у породици било је разлог подношења кривичне пријаве против 5.531 особе, а у истом периоду 2.021 је осуђена, док је за 676 насилника изречена затворска казна.
Имовински деликти најбројнији су и међу одраслим делинквентима, а поднете су 39.202 кривичне пријаве. Од тога су написане 18.464 за крађу, а још 9.462 за тешку крађу. Због разних кривичних дела која се односе на трговину дрогом поднето је око 6.500 кривичних пријава. За убијање и злостављање животиња иницирано је 210 кривичних поступака.
