Чајетина – Добронамерност негује људску душу и отвара пут ка бесмртности. Тако своју животну истину обликује најплоднији писац-хроничар златиборског краја Милисав Р. Ђенић, стваралачки неуморан и у 90. години. Ових дана објавио је, на понос завичају: „Биографски лексикон Златибора” са животописима 448 личности из златиборског среза.
То дело, плод је посвећеног рада и знања. Младалачком упорношћу прикупио је и приредио податке о великом броју заслужних личности, међу којима су осам академика, 53 доктора наука, 50 универзитетских професора, десетине инжењера …
„Народи који не поштују прошлост немају будућност”, подсећа на ту мисао писац у уводу књиге, па додаје: „У периоду док су патријархални односи у нашем крају одолевали новим временима, у златиборским сиротињским колибама рађали су се будући професори, инжењери, правници и доктори. Крај огњишта и уз гусле одрастају народни посланици, сенатори, ђенерали, деца наших сиромашних сељанки постајала су доктори наука, професори универзитета и академици.”
А рецензент књиге др Илија Мисаиловић истиче да се Ђенић прихватио обимног и одговорног посла да свом дугогодишњем истраживачком раду дода и „Биографски лексикон Златибора”, у коме од заборава чува многе успешне посленике: „Аутор је обрадио биографије 448 личности, од најстаријих Михаила Радовића (1759) и Јована Мићића (1775), устаника и ратника, до најмлађег Ђорђа Божовића (1990), доктора филолошких наука”.
Милисав Р. Ђенић изданак је угледне златиборске фамилије Ђенића. Рођен је 1933. у Кривој Реци, у великој кући деде-стрица Арсенија Ђенића, члана Радикалне странке и народног посланика. Као дечак Милисав прелази у Чајетину где његов отац с браћом подиже породичну кућу, кафану и пекару. Али после рата за ту добростојећу породицу наступају недаће, јер им комунистичка власт одузима и кафану и пекару. Отуда се његов дубоко укорењени опозициони став према комунистичком режиму увек огледао у одговору на питање колико има година: „Имам седам година, јер сам само толико живео у слободи”. Броза приликом његових долазака никада није сачекао са својим разредом, седео би у дворишту окренувши леђа улици којом је он пролазио.
Милисав је гимназију завршио у Ужицу. Имао је три велике љубави: шах, музику и филм. Mлађи ђаци су га упамтили како на великом одмору игра симултанку у школском ходнику. Свирао је гитару у гимназијском оркестру, уживао у гледању филмова(данас је колекционар преко 500 вестерна). Пред крај гимназијског школовања сломио је кук док је играо фудбал, па је због компликација две и по године лежао у гипсу. Вероватно се у тим дугим сатима, научио стрпљењу.
Потом је студирао у Београду на Филозофском факултету историју, да би по стицању дипломе предавао тај предмет у ОШ „Димитрије Туцовић” у Чајетини. Радни век провео је у школи, предавао је и ону историји која се није могла прочитати у књигама: о српским краљевима, јунацима Великог рата, витезовима Карађорђеве звезде, из мрака и забрана износио знања ученицима изазивајући подозривост комунистичких власти… Ту се зачела и његова страст према фотографији, у својој колекцији има велики број снимака старог Златибора (од 1908. до шездесетих година 20. века).
Док се у 44. години враћао из Историјског архива у Ужицу, где је истраживао податке за нове књиге, инфаркт погађа Милисава, који улази у клиничку смрт. У ужичкој болници га спасава др Страјин Шуљагић, такође Златиборац. Ђенић се окреће природи и дугим шетњама, ритуалном испијању чајева од биља са златиборских сувата, док лета проводи у Дубровнику, за њега најлепшем граду. Све то враћа му животну снагу и потребу за писањем о прошлости. Написао је укупно 20 књига и виталан дочекао дубоку старост.
У уводу најновије књиге захвалио се Милисав својим ћеркама Снежани и Маријани на драгоценој помоћи у обликовању те публикације (као и етнологу Боси Росић и рецензенту Илији Мисаиловићу на дугогодишњој сарадњи). А његова ћерка Снежана, директорка чајетинске библиотеке и ауторка вредних књига о знаменитим људима и догађајима из прошлости Златибора, поносна на оца кратко нам је рекла: „Текст у ’Политици’ биће му најлепши поклон за 90. рођендан”.
