Пре готово три године осмислио је акцију „Бициклом за бебе”, превалио 8.352 километра и прикупио 67.280 долара. Породилишту панчевачке болнице уручио је мобилни и стационарни инкубатор, сто за реанимацију и три лампе за фототерапију, све за новорођенчад, а онда је њему уручена плакета „Најплеменитији подвиг године”.
Панчевац Душан Милојков само тренутно мирује у граду на Тамишу, после вожње на свим подлогама и надморским висинама у девет земаља, Србијом, Црном Гором, Словенијом, Републиком Српском, Италијом, Француском, Шпанијом, Португалијом до Белгије, 65 дана на два точка.
Повезује ротаријанце широм Европе
Педале окреће, увек у хуманој мисији, а овога пута, било је то за откуцаје срца клинаца рођених у јужном Банату и то није могао сам. Ротари клуб Панчево га је први спремно подржао, потом Ротари фондација дистрикта Србија и Црна Гора, да би његову акцију „Бициклом за бебе” подржали и ротаријанци широм Старог континента, па и УСАИД, ширим пројектом „Срца Европе” који се реализује у 12 земаља.
„Градим мост сарадње ротари клубова Европе, и карика сам у дугачком хуманом ланцу. Долазио сам до њих, они су ми обезбеђивали логистику, а што је најважније, уплаћивали донације за куповину апарата. Чак је и организација УСАИД издвојила значајна средства, иако нисам возио по Америци, док сам због пандемије бицикл принудно паркирао, па је остала неостварена рута од Брисела до Москве од 4.800 километара и даље до Истанбула. Успео сам ипак да и тако омогућим пресађивање оба бубрега једној девојчици, а сакупљао сам новац и за завршетак Храма Светог Саве”, подсећа Милојков.
Своје животно путовање на два точка почео је пре две деценије с Хиландара. Киша, сунце, ветар пратили су га у три етапе до Брисела, а ни од тада није мировао, па уз краће бициклистичке туре, тек да задржи физичку форму, менталну кондицију је одржавао писањем деветнаесте књиге о својим путешествијима. На питање колико километара има у гумама, подсећа да екватор има 40.000 километара, а да га је он прешао тридесетак пута.
„Док сам на путевима широм Европе, свашта ми је на памети. Размишљам о прошлости, будућности, садашњости, али има и много тога што видим, па често застанем, седнем испод дрвета, на обали мора, у планини и пишем тезе на папирићима, на салветама, оставим их у телефону. То је неки мој животопис, јер човек мора иза себе да остави нешто. Свака књига је проткана мојим порукама о лепоти живота, хуманости и доброти, али ту је и промоција бициклизма и екологије”, објашњава Душан.
Тако више од две деценије и његове књиге имају мисију више. Претходна је продата у 1.000 примерака, а новац је отишао за лечење малог Михајла који има церебралну парализу.
До чешке престонице
И ова која дели назив читавог пројекта „Бициклом за бебе” ићи ће пут Србије, а још једна с путовања у Праг је у припреми. До чешке престонице возио је прошле године како би подржао пројекат изградње бициклистичке стазе од Беле Цркве до Чешког села, за коју је новац спреман да издвоји регион Усти на Лаби.
„Моја филозофија је следећа: провозам се, уживам у животу у тим тренуцима, вратим се жив и здрав и онда преко зиме пишем књигу, а од тога вајде има неко дете коме треба лечење. Посебно ми је важно и драго што су куповином моје књиге део ове приче моји пријатељи и људи који цене и поштују ово што радим. То је истинско богатство. Одужим се тако што се њихова имена нађу међу корицама, а мени је пуно срце што смо сви на истом задатку”, каже Милојков.
Електротехничар на бициклу
Иако је Банаћанин, који воли свој крај, Милојков признаје да сања планине, још од петог основне, када је одлучио да ће до Словеније бициклом.
Питање за њега је и како један електротехничар у дуга путовања уклапа пословне обавезе, а одговор је, каже, једноставан – дневно пролази много километара и тако потроши годишњи одмор. То су, додаје, екстремни изазови за које морате бити здрави духом и у доброј кондицији. Зато и кад није на путу, педале окреће свакодневно, и зими и лети, и на радном месту пређе бар петнаестак километара.
„Одржавам пумпе за отпадне воде у ковинском комуналном предузећу. Имамо их на 16 пунктова, а да би их обишао не идем аутом, већ бициклом и кад би ми дали други превоз, захвалио бих и одбио. Заправо, ја стално промовишем бициклизам и екологију, јер ће нас, пре или касније, будући нараштаји питати: Шта сте нам то оставили?”
