Одлазак администрације Европске уније, укључујући и шефа европске дипломатије Ђузепа Бореља, на августовски колективни годишњи одмор неће успавати Београд да и преко лета настави да се бори за права Срба на Косову и Метохији. Председник Србије Александар Вучић и шеф српске дипломатије Ивица Дачић настављају да траже да се на слободу пусте сви ухапшени Срби, који се често и без оптужница налазе у албанским казаматима без основних услова за живот и елементарне правде. Уз помоћ српских дипломатских представништва, пре свега у Вашингтону, водиће се активна политика где ће се истицати да је Београд за мирно решавање проблема, којe последњих месеци вештачки производи Куртијев режим.
Срби на Космету још од агресије НАТО-а 1999. нису били у тежој ситуацији. На њих су припадници косовских параполицијских снага више пута пуцали из аутоматског оружја, под измишљеним изговорима су хапшени и премлаћивани и ствара се атмосфера да живот Срба, поготово на северу покрајине, нема велику вредност. Запад је протеклих седам месеци искористио за махом бесплодне разговоре и када све то није дало резултата – КиМ је први пут на мети санкција ЕУ и САД.
Драган Бисенић, бивши амбасадор Србије у Египту, каже да Београд нема разлога да буде на годишњем одмору јер имамо амбицију да се ствари у потпуности врате на пређашње стање и да на слободу буду пуштени сви ухапшени Срби који су под различитим разлозима приведени и задржани у полицијским станицама. За „Политику” истиче да је могуће да ће се током августа неке промене и десити у Приштини будући да су покрајинске институције и премијер привремених приштинских институција Албин Курти под снажним притиском САД и ЕУ, који инсистирају да се створе услови за наставак процеса који се сматра суштинским за постизање договора. „Могуће је да ће током августа доћи до ослобађања притворених Срба. За Београд и даље остаје најважније стварање ЗСО и тај процес нити иде како је предвиђено, нити је далеко одмакао. У том процесу сигурно, готово неминовно, уследиће нове компликације, али на формирању Заједнице треба наставити са инсистирањем”, каже Бисенић.
Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун оценио је да приштинске власти припремају терен за наставак ескалације ситуације на КиМ и да је крајњи циљ да се Србима онемогући даљи опстанак на том простору, односно да се доврши њихово етничко чишћење. Наводи да неће бити комплетне деескалације ситуације због Куртијеве политике и да то што тренутно нема нових интензивних хапшења на КиМ не значи да их неће бити у наредном периоду. „Не видим уопште да су они спремни да повуку неке потезе. Од Куртија не треба очекивати да ће формирати ЗСО, не треба очекивати да ће у потпуности повући припаднике специјалних параполицијских јединица са севера, нити да ће престати са хапшењем Срба, јер је створио услове за наставак свега тога”, рекао је Дрецун.
Радомир Диклић, бивши амбасадор у Француској и Белгији, каже да у нормалним ситуацијама практично Европска комисија и ЕУ од 1. августа затворе врата и да остане само једна екипа која решава ургентне ситуације и која има могућност да позове и поједине државе и њихове владе. За „Политику” каже да у ЕУ што се КиМ тиче они не сматрају да тамо има било шта ургентно, тако да се током августа нико у Бриселу неће бавити овим регионом. „То значи да се практично до 15. септембра нама неће важније и ангажованије бавити. После тога се може очекивати да ће се наставити дипломатска акција и стални притисци да се овај проблем до краја године реши, као што је то више пута рекао амерички посредник у дијалогу Габријел Ескобар, а поновили су Мирослав Лајчак и званичници ЕУ и државе чланица ЕУ”, каже Диклић.
Курти се у најмању руку свакако не понаша у складу са најосновнијим међународним нормама и обавезама које је преузео. „Да ли ће он покушати да искористи август као ’мртав месец’ не само европских већ и америчких администрација да нешто уради, тешко је рећи. Мислим да му то не би било паметно, јер у тим институцијама раде живи људи који неће бити одушевљени да их повлаче с годишњих одмора да би се бавили неким Косовом. Курти све више не поштује ни партнере ни договорене ствари, и то јесте проблем. Ја сам оптимиста и очекујем да се ништа неће дешавати током августа и да нико неће покушати да злоупотреби дипломатско затишје на Западу”, наводи Диклић, који очекује да ће после 15. септембра да се повећа притисак на обе стране и да се сви инциденти могу окарактерисати као пузећа стратегија Куртија да оствари што боље позиције.
И Драган Бисенић подсећа да је и Лајчак најављујући тај колективни годишњи одмор европских институција у августу рекао да се не може очекивати да се догоди нешто важно у том периоду, а што се односи на иницијативу ЕУ и европских преговарача. Међутим, имајући у виду да су досад биле неке варнице, никада не може да се искључи да ће можда и нешто ванредно да се догоди. Када је реч о ономе што долази на јесен, вероватно ће ЕУ и њени посредници настојати да надокнаде пропуштено време и време које је потрошено на решавање те последње косметске кризе, која је настала насилним уласком косовских градоначелника у зграде општине. Та криза још није решена јер нису све ствари враћене у стање које је било пре почетка кризе.
Каже да је због тога реално да се оне врате у претходно стање, а да први непосредни задатак после тога буде одржавање локалних избора у четири општине на северу КиМ. „Имајући у виду досадашња искуства, мислим да би било сувише оптимистички очекивати да ће све ове ствари ићи глатко. Вероватније је да ће се постављати услови, да ће долазити до затезања и да само одржавање избора неће вероватно ићи по најидеалнијем сценарију. Претпоставка је да ће ићи у једној доста затегнутој атмосфери и да ће се проблеми појављивати врло често”, каже Бисенић.
А каријерни дипломата Зоран Миливојевић за наш лист истиче да је очигледно да је стратегија која је била актуелна у првој половини ове године била срачуната на Бриселском и Охридском споразуму и на њиховој примени, као и промени фактичког стања на терену. „Када то кажем, имам у виду подршку Куртијевој политици да успостави локалну власт на северу КиМ и да се тиме у комбинацији са Охридским споразумом уђе у фазу решавања косовског питања по немачком моделу. Очигледно је да је таква стратегија пропала из два разлога: прво зато што није узето у обзир да ће Срби остати чврсто на својим позицијама када је реч о непризнању тзв. Косова и због немогућности да се наметне политичко решење тако што се тврди да је Охридски споразум обавезујући и да се мора применити”, каже Миливојевић.
Истиче да се није рачунало да ће Срби на северу бити чврсти у свом отпору, али и у покрајини у целини, и да ће остати јединствени у томе. „Тако да је фарса са наметањем Охридског споразума по сваку цену, с признањем КиМ, постала немогућа мисија. Треба подсетити да Србија, када се појавио Шолц–Макронов план, имала резерве према њему и да су оне јасно изречене и касније. Нема никаквог места да је то обавезујући споразум за Србију. Ми јесмо спремни да разговарамо о томе, али о оним деловима који су прихватљиви за Београд и који не доводе у питање став Србије о непризнању тзв. Косова”, оцењује Миливојевић.
Покушаји да се с Куртијем оствари промена фактичког стања на северу Космета, тако што су на Западу унапред признали изборе и њихов резултат, врло брзо су се показали нелегитимни и да на основу тога не може да се успостави власт. Толерисали су чак и насиље које је Курти спроводио у нади да ће сломити отпор Срба, али се то није десило. Чак је Лајчак признао да је то са изборима била замка. Шта је проблем? То што је за њих време исцурило и у наредном периоду Запад је суочен с три ствари: српским отпором који ће остати овакав и у политичком и у сваком другом смислу. Србија неће прихватити наметање решења преко Охридског споразума са дефакто признањем Космета.
„Србија неће одустати од Бриселског споразума и ЗСО и неће одустати од заштите српског народа на КиМ и подршке отпору тог народа. Срби имају јасне захтеве да се повуку полицијске снаге са севера Космета, да је нелегална локална власт у четири општине на северу и да се не признају одлуке које они доносе и да морају да се на слободу пусте сви Срби који су ухапшени на основу лажних и етнички мотивисаних оптужби. И да ЗСО мора бити формирана, што је услов да се Срби врате у институције система. То је нешто са чим Запад улази у јесен”, истиче Зоран Миливојевић.
Притисак на Србију ће расти јер Запад нема другу платформу
Изборна кампања на Западу сигурно ће утицати на наставак дијалога Београда и Приштине. Иако се у дипломатским круговима наводи да рокови који су последњих година лицитирали неки медији, али и политичари, не постоје, постоји време до када би косовскометохијски Гордијев чвор требало да буде решен. Све то довело је америчког специјалног изасланика Габријела Ескобара да у свом излагању пред Конгресом каже да очекује пробоје у планираној свеукупној нормализацији између Београда и Приштине тек следеће године.
„То је значајно померање рока и промена циљева који су проузроковани садашњом кризом. Ако се сетимо, претходно, рокови које су представници западних дипломата постављали, наравно из одређене ограде, тврдећи да заправо рокова и нема, али су спекулисали да би то могло да буде крај године, затим су постали већи оптимисти па су рекли да је то јесен, или чак крај лета, а сада су тај рок померили на следећу годину. То значи да и они схватају да будући дијалог који се буде водио у Приштини неће бити ни једноставан ни лак”, наводи Бисенић.
Зоран Миливојевић пак наводи да се Курти држи своје политике која је до те мере радикална да не одговара ни западним интересима, јер он не одустаје од репресије и тежи да промени фактичко стање. Он на полицијским снагама на северу гради своју политику. „У Бриселу и Вашингтону улазе у политички цајтнот зато што крећу изборне кампање, уз то не иде како су замислили на украјинском ратишту и могу се очекивати појачани притисци на Београд и Приштину на јесен. Оно што ће расти јесте притисак на Србију јер они немају другу платформу осим Охридског споразума. На његову примену ће бацити све карте уз уцену око приступних преговора”, наводи Миливојевић.
