Скоро две трећине грађана Србије (више од 60 процената) користи неку врсту безготовинског плаћања, а број корисника платних картица је дупло већи него пре седам година, показало је истраживање Ипсоса спроведено у оквиру иницијативе „Бољи начин”.
– Грађани који користе безготовинске начине плаћања далеко чешће плаћају картицама него готовином (81 према 64 одсто), затим електронско, односно мобилно банкарство (50 одсто), док и инстант плаћање бележи раст па га тако данас употребљава петина популације – каже Златко Миликић, тим лидер пројекта „Бољи начин” испред ГИЗ-а за Србију.
У складу са овим трендовима, половина предузећа у Србији се свакодневно или барем неколико пута недељно сусреће с потрошачима који желе да плате картицом.
– Корисници безготовинског плаћања сматрају да би било корисно да се овај начин плаћања уведе најпре на пијацама и у фризерским и козметичким салонима, затим за услуге мајстора, као и на шалтерима институција – наводи представник ГИЗ-а, преноси НАЛЕД.
Као главну предност плаћања картицом, чак 75 процената корисника наводи да је тако једноставније и брже платити. Друга корист је што не морају да носе готовину са собом. На трећем месту је сигурност, односно мањи ризик од крађе и безбедност новца, с обзиром на то да се картица може блокирати, а неовлашћено потрошен новац повратити. У прилог томе говори податак да се готово 30 одсто грађана суочило с непријатном ситуацијом губитка или крађе новчаника, односно готовине, док је далеко мање грађана, свега четири процента, доживело крађу новца с картице који није успео да поврати.
С друге стране, тек нешто више од половине предузећа омогућава потрошачима да у радњи плате картицом, а свега један одсто омогућава плаћање путем кју-ар кода.
Највећи број привредника сматра да би порески подстицаји за безготовинска плаћања (42 одсто), умањење трговачке накнаде коју плаћају трговци за плаћање картицама (40 одсто) и субвенције за ПОС (33 одсто) били најкориснији подстицаји за увођење безготовинског плаћања.
– Управо зато је иницијативи, коју су покренули ГИЗ, „мастеркард” и „виза” у сарадњи с НАЛЕД-ом, обезбедила субвенције за бесплатно увођење ПОС терминала уз снижену трговачку накнаду од 0,99 одсто. За нешто више од годину и по дана имали смо 5.000 пријава за ПОС, а трговци који су захваљујући нашем програму први пут увели безготовинска плаћања остварили су укупно 3,5 милиона трансакција у вредности од 35 милиона евра – додаје Миликић.
Главни разлог зашто предузећа генерално уводе безготовинска плаћања је што не желе да одбијају купце који преферирају овакав начин плаћања. Две трећине предузећа сматра да су безготовинска плаћања олакшала рад продавцима, а скоро 60 одсто наводи да им је то омогућило и уштеде више од 8.000 динара на месечном нивоу у просеку. Скоро сви привредни субјекти (94 процента) који својим купцима пружају могућност безготовинског плаћања тврде да је оно позитивно утицало на пословање предузећа.
