– Хитна помоћ? Молим вас за савет, отац се данима осећа уморно, малаксало, без апетита, данас се жали на појачан бол у грудима, стезање. Осећа гушење, недостатак ваздуха.
– У чему се разликује данашње стање у односу на претходне дане?
– Бол се шири у врат.
– Екипа стиже. Треба да мирује до доласка лекара, најбоље да лежи с подигнутом главом или у полуседећем положају. Измерите крвни притисак.
Овако је гласио савет доктора војне Хитне помоћи, док су се ређала питања. Пре него што је спуштена телефонска слушалица екипа Хитне помоћи била је на вратима. Уследила је муњевита акција: урађен је ЕКГ срца, проверена сатурација кисеоника, измерена температура, али и ниво шећера у крви. Због сумње да се ради о инфаркту срца, одмах су се ту нашла и носила. Убрзо је на колима Хитне помоћи укључена ротација. Сирена. Почела је трка за живот.
Број за помоћ: 1976
Овако на терену изгледа тек једна интервенција екипе Војномедицинског центра хитне помоћи на Славији, која с две дневне и једном ноћном теренском екипом дежура сваког дана у години.
– За 24 сата у просеку имамо око 10 излазака – објашњава управник ове установе, потпуковник др Жељко Кукобат.
Он подсећа да око 40 хиљада војних осигураника на територији града Београда може да рачуна да ће на њихов захтев за хитном медицинском помоћи одговорити на време и ефикасно. Диспечерски центар има снимач разговора, тако да се из секунде у секунду прати све што се догађа.
– На терен иде и начелник Одељења за хитну медицинску помоћ. Сви смо у приправности, без обзира на положај. Зато кажем да највредније што имамо су људи. Вероватно је то свуда тако, али овде је то баш изражено. Не прави се питање ако треба продужити смену, која траје 12 сати, иако су већ преморени – каже др Кукобат.
У овој установи објашњавају да су специфични по томе да обављају и процене здравственог стања свих категорија војних осигураника, кандидата за пријем у војне школе.
Војна хитна помоћ „прокрстари” 250.000 километара годишње да би указали помоћ пацијентима, зато што је на Славији једини центар одакле возила иду у све крајеве града.
– Када нису на терену, лекари су поред телефона, као и техничари који имају дужи радни стаж и велико искуство. Највећи број часова проводе одговарајући на позиве војних осигураника – објашњава начелница Одељења за хитну медицинску помоћ др Оливера Петровић.
Лекари на основу телефонских питања процењују да ли екипа треба да изађе на терен и одређују степен хитности.
– Није лако донети одлуку, јер се нама јављају махом старији људи, који често слабо чују или говоре неразговетно. Зато је добро да је поред тих особа неко ко може смирено и стрпљиво да одговара на сва постављена питања. Има позива на које се излази одмах, као што су изненадни губитак свести, услед погоршања кардиоваскуларних тегоба, респираторних, едема плућа, затим услед дијабетичне коме, епилептичних напада… Сви изненадни проблеми с дисањем, недостатак даха праћен презнојавањем, трауме као што је прелом кука. Треба одредити који позив је за хитну помоћ хитнији – истиче др Милка Ковић.
Она додаје и да постоје болести које имају скуп симптома и знакова где се одмах реагује, као што су мождани и срчани удар.
Број 1976 највише позивају хронични болесници, што се, каже наша саговорница, и подразумева:
– Важно је рећи да Хитну помоћ мора позвати пацијент или неко од ближњих, с лица места. Не можете нам, рецимо, с посла јавити да је родитељима код куће позлило и упутити нас на њихову адресу. Понекад све може да се реши телефонским саветом или упућивањем у другу установу. Пацијенту, пошто га саслушамо и испитамо преко телефона, дајемо стручна упутства. Потом позовемо за 10 минута да бисмо утврдили да ли је дошло до побољшања стања.
Често их пацијенти зову и због наглих промена крвног притиска.
– Хитна помоћ не лечи хипертензију, можемо тек да дамо савет. Али, уколико се висок притисак упорно задржава и терапија не помаже, а пацијент има и респираторних тегоба, присутан бол у грудима, наравно да ће екипа отићи на адресу. Низак притисак, хипотензија, с друге стране, много је алармантније стање: пацијент падне, побели… Неретко се људи око такве особе збуне, успаниче, али треба остати прибран и пацијенту подићи ноге, дати му да попије мало сланог раствора и стање се поправља. Важно је утврдити узрок пада притиска, можда услед неког крварења, на пример – објашњава докторка Ковић.
За 28 година рада др Милка Ковић се свега наслушала, али је доста и ситуација на терену које ће заувек памтити.
– Обезбеђивали смо војну параду на којој је био и председник Русије Владимир Путин. Нас ангажују за разна обезбеђења, промоције официра. Том приликом један старији господин у публици је колабирао. Указали смо му помоћ и повезли га кући на адресу коју нам је дао. Када смо стигли до зграде, испоставило се да није његова. Дао нам је нову адресу и тако укруг. Срећом наишли смо на пролазника који га је познавао и успели да га збринемо.
Понекад довољна лепа реч
Никад се не зна шта их чека на терену. Посебно ако примете да су врата закључана, а дешавало се.
– Позвао нас је један старији господин, близу 90. године. После интервенције било му је боље. Мало смо попричали, он се опустио и када смо хтели да идемо, узео нам је део опреме да не бисмо могли да кренемо, да га не остављамо самог. Био је жељан разговора. Некада је лепа реч све што им треба – прича нам главни медицински техничар, заставник Александар Павићевић.
Посету психијатријским пацијентима екипе Хитне помоћи обављају уз асистенцију патроле полиције.
Из разговора закључујемо да су ови вредни, храбри и истрајни људи у ВМЦ Хитна помоћ, сви као једна сложна породица.
